Upravo je, u izdanju Informatike a.d., izašla dugo očekivana Dijamantska kočija, jedanaesta knjiga Avantura Erasta Fandorina. Roman Dijamantska kočija sastoji se iz dva dela. U prvom delu B.Akunjin opisuje Rusiju iz 1905. godine, posle poraza u rusko- japanskom ratu i kroz detektivsku priču objašnjava razloge neočekivanog poraza Ruske Imperije u kome se već nazire početak njenog kraja. U drugom delu radnja se premešta u 1878. Erast Petrović prekookeanskim brodom Levijatan stiže u Japan. Pisac, inače vrhunski japanolog, opisuje Japan perom znalca japanske kulture, mentaliteta, borilačkih veština, samurajske etike, ali i poezije... Svako poglavlje se završava njegovom pesmom haiku, a knjiga obiluje zagonetkama za čije odgonetanje čitalac mora da se potrudi. Dijamantska kočija nije samo detektivski, istorijski i etnografski, nego i ljubavni roman u kome Fandorin sreće ženu svog života, a Boris Akunjin demonstrira majstorstvo u opisu svih srtana ljubavnog odnosa. Poznato je da ruski jezik nema razvijen erotski rečnik, ali pisac nalazi prave reče: njegova erotika je i erotična, i romantična i produhovljena. detaljnije

STIVEN HOKING je rođen 1942. godine, na tristotu godišnjicu Galilejeve smrti. Smatra se za jednog  od najvećih umova u fizici jos od Alberta Ajnštajna. Pošto je izvorno objavljena 1988, „Kratka povest vremena" Stivena Hokinga s vremenom je izrasla u beočug naučne publicistike. Prevedena na četrdeset jezika i prodata u preko devet miliona primeraka, postala je međunarodni izdavački fenomen. Knjiga se kretala samim frontom onoga što se tada znalo o prirodi vaseljene, ali u međuvremenu je ostvaren ogroman napredak na polju tehnologije posmatranja kako mikrokosmičkog tako i makrokosmičkog sveta. Ta posmatranja su potvrdila mnoga teorijska predviđanja profesora Hokinga izložena u prvom izdanju ove knjige, računajući tu i otkrića ostvarena satelitom COBE, koji je pronikao u prošlost do razdoblja od samo 300.000 godina posle početka vaseljene i koji je tu zabeležio neujednačenosti koje je profesor Hoking nagovestio. Detaljnije o knjizi

Krajem dvadesetog veka, FRED ADAMS i GREG LOHLIN privukli su pažnju naučne i šire javnosti svojim prepoznavanjem i opisivanjem pet doba vremena. U svojoj knjizi „Pet doba svemira" Adams i Lohlin dokazuju da u ovom trenutku možemo shvatiti celu životnu priču svemira – od početka do kraja.
Adams i Lohlin su priznati i hvaljeni kao autori konačne dugoročne projekcije razvoja svemira. Njihovo dostignuće je ogromnih razmera i naučno utemeljeno. Međutim, ova knjiga nije samo priručnik s objašnjenjima fizičkih procesa koji su oblikovali našu prošlost i koji će uticati na našu budućnost – „Pet doba svemira" je istinski ep. Detaljnije o knjizi 

VLADANA LIKAR SMILJANIĆ je, dok je bila princeza, lepo crtala i bila poznata po tome među svojim prijateljima. Kada je postala kraljica majka i rodila princezu Aleksandru, jedan njen drug ju je pozvao da nacrta Obucite Cicu za Politikin zabavnik. Vladana je nacrtala šta se od nje tražilo.To se Politikinoim zabavniku svidelo, pa je postala njihov spoljni saradnik. Oblačila je razne ličnosti: mamu i tatu, baku i deku, Denisa i Margaretu, Hogara i Helgu, Lu i Deltu .... i još mnogo drugih. Posetite sajt Princeze Miličice 

RODŽER PENROUZ je jedan od vodećih matematičkih fizičara i blizak saradnik medijski poznatijeg Stivena Hokinga. U oblast matematičke fizike je ušao kroz matematiku, za razliku od Hokinga koji je prvenstveno fizičar, što je dovelo do zanimljivih razlika u njihovim pogledima na svet. U naučnom radu Penrouz se bavio mnoštvom tema, od opšte teorije relativnosti do teorije neperiodičnog popločavanja ravni. Predavao je matematiku na Oksfordu, bio je gostujući profesor na većem broju univerziteta, za rezultate naučnog rada dobio je mnoštvo nagrada, uključujući i titulu viteza (Order of Merit). Autor knjige „Carev novi um" od koje se puno očekuje. Detaljnije o knjizi

Knjiga profesora i rusofila SAVE ŽIVANOVA, „Rusija i raskol Evrope“ obuhvata period od Berlinskog kongresa do početka Prvog svetskog rata (1878–1914). To je druga knjiga njegovih istraživanja sadržanih u opštem naslovu „Rusija na prelomu vekova“. Živanov u ovoj knjizi analizira složene odnose evropskih sila, koji su, nakon 36 godina mira, „sređenu Evropu“ odveli u svetski rat, u kojem su srušene četiri imperije. To je političko-sociološka analiza savremene istorije Rusije i njenih odnosa sa evropskom civilizacijom. Detaljnije o knjizi