Posle dvanaest romana o Erastu Fandorinu pred čitaocima će se uskoro naći i trinaesta knjiga čuvene serije o ruskom detektivu. I ona je u izdanju Informatike, kuće koja je 2004. srpskoj publici otkrila Borisa Akunjina.

Brojanice od žada je hronika života Erasta Petroviča u poslednjoj deceniji XIX veka, sastavljena od tri veće i sedam manjih novela. Knjiga je, u već prepoznatljivom stilu Informatikinih izdanja, ilustrovana fotografijama i slikama vezanim za kulturni kontekst opisanog istorijskog vremena ili sakriveni smisao priča, i propraćena temeljito urađenim Pojmovnikom.

Poslednji put uživali smo u tome kako Erast Petrovič Fandorin svoj deduktivni metod koristi u borbi protiv japanskog kriminala, u romanu Dijamantska kočija. Nova knjiga Borisa Akunjina čitaocu otkriva gde je bio i šta je radio Erast Petrovič u pauzama između slučajeva već opisanih u prethodnim romanima ove serije. Dobićete i odgovare na mnoštvo zanimljivih pitanja - na primer, zašto je dobio ime Erast, odakle mu brojanice od žada od kojih se ovaj naš junak nikad ne odvaja, koja je predstavnica lepšeg pola u njegovom srcu zasenila divnu O-Jumi... Radnja se seli iz Japana u Sibir, iz Engleske u Ameriku, iz Rio de Žaneira u Podmoskovlje, iz Bristola u Moskvu...

I, kao uvek kod Akunjina, u tekst su utkane nenametljive postmodernističke igre. Svaki siže upućuje na klasike intelektualnog krimića ili prosto - klasike: Vašingtona Irvinga, Morisa Leblana, Edgara Alana Poa, Agatu Kristi, Umberta Eka, Artura Konana Dojla... Uz to, u igru se uključilo i uredništvo „sakrivši" tu i tamo po knjizi nekoliko Akunjinovih razmišljanja o životu, koja možemo primiti i kao svojevrsne aforizme.

U finalnoj noveli „Zarobljenica kule ili kratki ali veličanstveni Put trojice mudraca" prisustvujemo velikom takmičenju na prelazu vekova: Erast Petrovič i Masa Novu 1900. godinu dočekuju u društvu sa Šerlokom Holmsom i doktorom Votsonom. Pred dvojicu kultnih evropskih detektiva stavljen je težak zadatak: uhvatiti legendarnog Arsena Lupena...

U sledećoj knjizi koju sprema Grigorij Čhartišvili, Boris Akunjin će svoga Erasta Petroviča Fandorina uvesti u XX vek.
Na kraju, još jedan zanimljiv podatak: prvo izdanje Brojanica od žada u Rusiji je objavljeno u do tog trenutka nezamislivom tiražu od 500.000 primeraka.
Ruski izdavači kažu da se danas u Rusiji tiraž od 5 do 10 hiljada smatra dobrim za debitante, sem ako nije reč o knjizi kakve pop zvezde ili poznatog šoumena - tada se delo odmah štampa u tiražu od 50.000 primeraka.

Boris Akunjin pošteno je savladao sve stepenike na putu prema svojim ogromnim tiražima. Azazel - prvi roman „fandorinske serije" o sada i u svetu znamenitom Erastu Petroviču Fandorinu - pojavio se 1998. zahvaljujući skromnoj izdavačkoj kući „Zaharov" (koja je pre toga objavljivala biografije poznatih ljudi i memoare) u 10.000 primeraka. Deset godina docnije, prvog dana prodaje Brojanica od žada, u Moskovskom domu knjige na Novom Arbatu, za dva sata prodato je 500 primeraka knjige. Pre toga su na čelu ove osobene top liste jedne od najvećih moskovskih knjižara bili romani Empire V Viktora Pelevina (90 primeraka na dan) i Danijel Štajn, prevodilac Ljudmile Ulicke (100 primeraka na dan).

„Akunjin je ono što definišemo kao 'autorski brend', odnosno prepoznatljivo ime na koje čitalac reaguje pre svega kao čitalac. Kada bismo imali deset autora čije se knjige prodaju takvim intenzitetom, naš prihod bio bi ravan onome od prodaje nafte" - kaže pomoćnik direktora za marketing druge velike moskovske knjižare, smeštene u samom centru grada, preko puta rezidencije gradonačelnika Luškova, kultne za omladinu i odrasle knjižare „Moskva", čije je radno vreme od 10 pre podne do 1 po ponoći.