Ebit, decembar 2001.

Informatika - Si&Si Ima neka tajna veza

Veza poznate beogradske IT kuće i prodorne subotičke kompanije omogućila integraciju informatičkog sistema, ali i poboljšanje telefonskih veza unutar preduzeća i značajno smanjenje troškova, što nije bilo moguće ostvariti klasičnom telefonijom

Informatičke kuće i domaća preduzeća najčešće su ne ni slučajni, već nikakvi partneri. Među izuzetke vredne isticanja spadaju poznata beogradska IT kuća Informatika i prodorna kompanija iz Subotice Si&Si. Njihova saradnja imala je za rezultat neophodno povezivanje lokalnih računarskih mreža (LAN) preduzeća, a u cilju unapređenja poslovne komunikacije između različitih poslovnih centara. Računarska infrastruktura iskorišćena je, međutim, i kao alternativa klasičnoj telefonskoj mreži, što je, primenom VoIP tehnologije,    omogućilo znatno smanjenje telefonskih troškova i eliminisanje ograničenja nastalih zbog nedovoljnog broja izlaznih telefonskih linija i nepostojanja tehničkih mogućnosti za njegovim povećanjem. O detaljima govore stručnjaci koji su direktno radili na realizaciji ovog projekta.

Dvostruka korist

“Ekspanzija našeg prodajnog centra u Beogradu stvorila je potrebu za povezivanjem lokalnih računarskih mreža u subotičkom i beogradskom delu preduzeća. To je trebalo da poboljša poslovnu komunikaciju tako da se korisnicima na izdvojenoj lokaciji omogući pristup poslovnoj aplikaciji, internetu, intranetu, primanje i slanje elektronske pošte, kao i daljinska administracija tih radnih stanica. A primenjeno rešenje zadovoljava sve postojeće potrebe: svi podaci vezani za celokupnu prodaju na području Beograda dostupni su nam u Subotici u svakom momentu i, što je najvažnije, ažurni su i validni”, objašnjava Boris Smit iz Si&Si. “Što se telefonije tiče, osnovni cilj bilo je smanjenje telefonskih troškova, ali i rešavanje problema nedovoljnog broja izlaznih telefonskih linija i nepostojanja tehničkih mogućnosti za proširenjem ovih kapaciteta. To je ovim rešenjem i postignuto, jer se celokupna komunikacija odvija u lokalnom saobraćaju i ne koriste se izlazne telefonske linije”, zadovoljan je urađenim Smit.

“Prvobitna ideja bila je povezivanje dve lokalne računarske mreže centara kompanije Si&Si u Subotici i Beogradu, jer se do tada komunikacija svodila na klasično telefoniranje i razmenu podataka putem dial-up priključenja na Internet. Probleme su, pri tome, predstavljali veliki troškovi, pogotovo zato što je komunikacija bila vrlo intenzivna”, kaže inženjer Informatike Aleksandar Vulović.

“Zato je od Telekoma zakupljena linija kapaciteta 2 Mb, a mreže su povezane modularnim ruterima Cisco 3600. Paralelno, došlo se na ideju da se ovim istim, već zakupljenim, linkom omogući i prenos govora. Zato su i telefonske centrale u Subotici i Beogradu povezane na rutere. To je zaposlenima u Subotici omogućilo da, kada biraju telefonski broj kolega u Beogradu, poziv ne ide kroz javnu telefonsku mrežu, nego kroz digitalni link preduzeća. A prilikom pozivanja javnog broja u Beogradu, poziv od subotičke centrale ide kao VoIP glasovni paket privatnom linijom do beogradske centrale, u kojoj se pretvara u analogni signal, nakon čega se automatski bira željeni broj, čime se postiže da se međugradski razgovori plaćaju po ceni lokalnih. Štedi se i prilikom razgovora sa sagovornicima u Nišu i ostalim regionalnim centrima kompanije, jer je jeftinije to uraditi posredstvom centrale u Beogradu, nego direktno. Korisnicima je omogućeno telefoniranje i sa računara, korišćenjem programa kao što je Microsoft Net Event, mada većina, ipak, koristi klasične telefonske aparate”, raportira Vulović.

“Rešenje nije revolucionarno novo”, dodaje stručnjak za umrežavanje u Informatici, Goran Obradović. “Radi se o svetskom trendu iskorišćavanja računarske mreže ne samo za prenos podataka, nego i za prenos glasa, a u cilju racionalizacije i smanjenja troškova. Tehnologija koja to omogućuje je VoIP, čija je suština kompresija, ‘paketizacija’ i prenos glasa istim mrežama kojima se vrši distribucija podataka. Gde je ušteda? Pa, kod klasičnog prenosa glasa, jedan glasovni kanal u komunikaciji zahteva propusni opseg od 64 kb/s, dok VoIP tehnologija, uz optimalnu kompresiju i statistički zanemarljivu degradaciju glasa, glasovni kanal svodi na osminu standarnog, odnosno na svega 8 kb/s. Ušteda je, dakle, više nego očigledna, pa i sami teleoperateri u svetu koriste VoIP za prenos glasa između svojih centrala, naplaćujući, međutim, svoje usluge kao da prenos glasa vrše na standardan način, ili obarajući cene nešto ispod tog nivoa kako bi bili konkurentiji”, odgoneta Obradović.

Prošlost: Klasična telefonska centrala.

“VoIP, međutim, kao infrastrukturu nikako ne koristi Internet, kako to i neki profesionalci pogrešno smatraju, već posebnu, pouzdaniju mrežu”, naglašava Vulović. “To je zbog toga što kašnjenje u prenosu glasovnih paketa ne sme biti veće od 150 ms, što prenos Internetom ne garantuje. Takvo rešenje primenili smo i za potrebe Si&Si, a, osim toga, uradili smo algoritme koji daju prioritet prenosu glasa, kako ne bi došlo do zagušenja uzrokovanog istovremenim prenosom velike količine drugih podataka”.

“Kod VoIP ne sme biti varijacija u kašnjenju isporuke glasovnih paketa, što kod klasičnog prenosa nije bitno”, pojašnjava Obradović. “U suprotnom, jedan sagovornik čuje neprirodnu tišinu, koja, osim što je neprijatna, stvara utisak nezainteresovanosti onog drugog, a može doći i do ozbiljne degradacije glasa, pa smo rešili i taj problem”. I Obradović i Vulović ističu da nikako ne treba mešati VoIP i Internet telefoniju, koja se, kako kažu, još ne može koristiti za ozbiljnu, poslovnu upotrebu.

“Prednost VoIP je i u tome što se prenos podataka može vršiti i tokom pauza usred samog razgovora, a statistički je utvrđeno da ove pauze čine čak 60 odsto ukupnog vremena telefonskog razgovora”, navodi Vulović. “To je omogućeno time što se ćutanje ne prenosi. Kada bi to bio slučaj, sagovornik bi čuo neprijatnu, mrtvu tišinu, zbog čega je potrebno dodatno generisati neku vrstu ‘prirodnog’ šuma”. “Ljudi su navikli na klasičan telefon i ako prilikom razgovora nemaju isti osećaj, biće nezadovoljni, zbog čega o tome moramo vrlo voditi računa”, nadovezuje se Obradović.

Isplativa investicija

Inicijativa za realizaciju ovog projekta došla je iz same kompanije Si&Si. “Naš IT sektor se trudi da prati svetske trendove i razvoj novih tehnologija, tako da smo raspolagali idejama i pretočili ih u konkretne zahteve pre nego što smo započeli sa traženjem rešenja i prikupljanjem ponuda”, navodi Smit. “Informatika nam je ukazala na nekoliko ključnih prednosti vezanih za konkretno rešenje, što nam je znatno olakšalo donošenje odluke. Imali smo veliku pomoć i podršku od njih tokom celog procesa, koji je, međutim, i pored našeg i zalaganja eksperata iz Informatike, trajao skoro 90 dana od trenutka definisanja zahteva do implementacije rešenja. Glavnu prepreku, pri tome, predstavljalo je stvaranje tehničkih mogućnosti za postavljanje opreme, dok su sama nabavka i implementacija obavljeni relativno brzo”.

A cena? Prava sitnica! - kaže Obradović: “Sama investicija u VoIP bila je simbolična, ali samo zato što je kompanija već bila u fazi nabavke opreme za povezivanje lokacija u Subotici i Beogradu, tako da se, u ovom slučaju, radilo samo o nevelikoj dodatnoj investiciji”.

Budućnost: Procenjuje se da će već za 5 godina većina velikih kompanija isključivo koristiti IP telefoniju

Ukupna investicija nije, međutim, uopšte mala. Naprotiv, navodi Smit: “Investicija je poprilično velika, ali prednosti koje su postignute i smanjenje troškova koje je usledilo nakon integracije računarske mreže i prelaska na VoIP čine njenu isplativost zagarantovanom. Pre donošenja odluke napravili smo, uostalom, finansijsku konstrukciju za ovaj projekat i obezbedili potreban budžet, prethodno utvrdivši, naravno, moguće smanjenje troškova i vremenski period u kome će se investicija isplatiti. Ne mogu da govorim za druge, ali, u našem slučaju, u potpunosti sam siguran da smo uradili pravu stvar - statistike koje vodimo za ovaj projekat pokazuju da će se ulaganje isplatiti čak i pre postavljenog roka”.

Na pitanje koliko, konkretno, košta samo rešenje, u Informatici, međutim, sležu ramenima. “Teško je precizno reći koliko košta naše rešenje, jer je realizovano u sklopu dugoročnog i sveobuhvatnijeg aranžmana između naša dva preduzeća. I inače radimo od slučaja do slučaja”, kaže Obradović, objašnjavajući razloge ovakve prakse. “Većini domaćih preduzeća još uvek je vrlo teško prodati usluge i pamet, pa smo, naprosto, prinuđeni da deo njihove cene ugrađujemo u cenu ‘opipljive’ opreme, jer će ih direktori onda mnogo lakše ‘progutati’. Međutim, problemi nastaju kada dođe do naplate ugovora o održavanju instalirane opreme, jer korisnici smatraju da je ova usluga - besplatna. A na Zapadu je sasvim suprotan trend. Tamo niko više ne zarađuje na hradware-u, marže su svega 5-10 odsto. Tamo se kaže da je na dolar uložen u hardver, potrebno uložiti dva za softver i četiri za informacioni sistem. Očigledno, treba još mnogo raditi na edukaciji domaćeg tržišta, jer preduzeća poput Si&Si ovde nema baš mnogo. Osim toga, problem je i to što vrlo mali broj naših preduzeća ima odgovarajuću informatičku infrastrukturu. Zato VoIP rešenja, i pored svojih prednosti, ovde i nisu rasprostranjena, mada ima dosta zainteresovanih, kao, na primer, ZOP, a upravo privodimo kraju njegovo uvođenje za list ‘Danas’”.

Korak dalje

Bilo kako bilo, u kompaniji Si&Si ne misle da stavljaju tačku na saradnju sa Informatikom i, uopšte, na informatičko i ukupno unapređenje poslovanja. “Mislim da smo tek na početku dugoročne i uspešne saradnje; pogotovo zato što je upravo realizovano rešenje otvoreno za sve eventulne nove zahteve, izmene i proširenja”, ističe Smit. “Konkretno, već imamo nekoliko novih ideja vezanih za način primanja porudžbina i isporuke robe, ali je još rano o tome govoriti. Ono što je već izvesno, to je nabavka ‘brand-name’ računara (Dell) i nabavka opreme potrebne za izgradnju wireless, ‘bežične’ mreže”.

Sadašnjost: Voip telefonija je bar 8 puta ekonomičnija od klasične telefonije

I u Informatici su zagledani u budućnost. “Kompaniji Si&Si, ali i nekim drugim domaćim preduzećima, već smo preporučili IP telefoniju kao napredno rešenje”, kaže Obradović i objašnjava: “IP telefonija koristi VoIP kao protokol za paketizaciju glasa koji se prenosi, što znači da je ušteda na prenosnim linkovima u odnosu na klasičnu telefoniju kao i kod VoIP - 8:1. Ali, za razliku od VoIP, klasična telefonska infrastruktura nije više neophodna: nema telefonskih centrala, vodova, pa čak ni klasičnih telefonskih aparata. Umesto njih, IP telefoni vezuju se direktno za računarsku mrežu. Oni odmah vrše konverziju glasa u VoIP pakete i predstavljaju, zapravo, računare za sebe. A ulogu telefonske centrale preuzima server na kome je instaliran odgovarajući softver. Ovo rešenje bolje je u odnosu na VoIP, jer omogućuje efikasnije poslovanje i uštede zbog efikasnijeg korišćenja skupo plaćenih zaposlenih, što se kod nas, nažalost, još ne može ubedljivo demonstrirati kao na Zapadu. Tako svaki IP aparat ima mali ekran, na kome se, izborom komande, aktivira program poput Web-pretraživača, koji omogućuje pretraživanje, na primer, telefonskih brojeva svih zaposlenih, distribuciju poslovnih podataka, kao i izradu distributivnih linija, rasporeda poslovnih sastanaka, datuma isplate... ukratko - svih informacija koje kompanija smatra važnim za zaposlene, koji ih, onda, mogu lako dobiti pukim pritiskom na telefonski taster. Stručnim jezikom govoreći, radi se o web-servisima isprogramiranim u XML formatu koji se nalazi na web-serveru firme, a koji je u interakciji sa IP telefonima. Ovo rešenje možda nije naročito značajno za manje firme, ali je dragoceno za velike kompanije, koje isključivo koriste IP telefoniju. Jer, spisak mogućnosti je, praktično, neograničen: preusmeravanje veza, konferencijske veze, pozivanje glasom, umesto okretanjem brojeva, ‘voice mail’, preslušavanje e-mail poruka, i to prevedenih sa nekoliko svetskih jezika, potpuna integracija sa MS Outlook-om...”, ne završava nabrajanje Obradović.

“Prednost IP telefonije je i u tome što je moguća njena integracija i sa postojećom klasičnom telefonskom infrastrukturom, a njihova kombinacija je i preporučljiva u prelaznom periodu”, ističe Vulović. “Trend je takav da će za pet godina IP telefonija verovatno istisnuti klasičnu, bar u velikim kompanijama. Primera radi, samo na teritoriji Londona već ima 15 hiljada korisnika IP telefonije među velikim kompanijama”, zaključuje Obradović.